Jesu li vam nezadovoljstvo, strepnja, razočaranje, ogorčenost, krivica, tuga… česti saputnici u životu? Je li vam dosadilo da se tako osećate? Ako jeste, vreme je za promene.
*
I mada svi znamo da je promena neminovna, da je sastavni, neodvojivi deo života, da su mirovanje i stagnacija nemogući, reč koje se najviše plašimo jeste upravo ova: promena. Zašto se zaledimo kad shvatimo da treba nešto da promenimo, zašto bismo radije ostali onakvi kakvi ne želimo da budemo i tamo gde ne pripadamo, nego što bismo preduzeli nešto da to promenimo?
*
Ako je strah prva reč na koju nas promena asocira, šta je to čega se plašimo? Čega se vi plašite, možete li da kažete? Da budete viđeni? Da budete odbačeni? Da budete neadekvatni? Nedorasli situaciji? Nespretni? Da nećete uspeti u onome što želite i ispasti smešni? Da ćete povrediti nekog do koga vam je stalo? Da će vas ogovarati?
*
Strah je zloupotreba naše kreativne moći, naše sposobnosti da zamislimo nešto što još nije ostvareno. Umesto da zamišljamo ono što može poći naopako, zamišljajmo ono što može poći dobro. Umesto da zamišljamo grozna scenarija (a nije li ponekad takva naša stvarnost?), zamišljajmo pozitivne ishode.
*
Ali nije dovoljno zamišljati. Da bismo nešto promenili, ne možemo samo to želeti, moramo odlučiti da to promenimo i preduzeti akciju ka tom cilju.
*
Svaki novi dan može biti dan početka našeg novog, drugačijeg, boljeg ja i boljeg života. Samo ako odlučimo. I postupimo po toj odluci. Promena se dešava kada svakodnevno, korak po korak, počinjemo da se ponašamo i delamo u skladu sa našom odlukom.
*
Možemo otpočeti sa afirmacijama koje će nam podići samopozdanje:
„Biram da danas budem srećna i uspešna.”
„Ja sam hrabra i istrajna.”
„Svakog dana imam sve više samopouzdanja.”
„Moje misli postaju moja realnost.”
„Ja se ne brinem oko stvari nad kojima nemam kontrolu.”
Ne zaboravite da su najsnažnije one reči koje govorite sebi.
*
Zatim iskreno napišite
– ono što vam se ne sviđa… (npr. što se ne borim za sebe, što ne govorim šta mislim, što su mi drugi važniji…)
– ono što želite da promenite… (npr. posao, stan, mesto boravka, fakultet…)
Napravite od napisanog listu prioriteta, onda plan akcije i sprovodite ga svakog dana. U promenu krenite postupno, malim koracima, sa kratkoročnim, realnim, jasno određenim i dostižnim ciljevima.
Danas komšinici koja ostavlja kesu sa đubretom pored vaših vrata recite da vam to smeta i zamolite je da to ne radi.
Danas zamolite mamu da vas ne zove svaki čas na posao jer vas to ometa u radu.
Danas recite društvu da vam se ne izlazi i da biste radije ostali kod kuće i odmorili se.
Danas pogledajte oglase za posao i pošaljite jednu molbu.
*
I tako svakog dana. Sticaćete iskustvo i samopouzdanje, videćete da možete i umete i postajaćete sve pripremljeniji da se uhvatite u koštac sa većim izazovima. Ako vam nešto ne pođe od ruke iz prve, ne gledajte na to kao na neuspeh već kao Edison, na još jedan način kako se taj problem ne može rešiti. Svako iskustvo je dobro iskustvo, ono što mi mislimo o njemu i kakvo mu značenje mi dajemo od suštinske je važnosti za kvalitet života.
*
Učlanite se u klub onih koji menjaju sebe i svet u kome žive. Iako se plaše, iako su nesigurni u ishod, iako su svesni da će ponekad biti teško i bolno, oni su spremni da rizikuju jer su posvećeniji svojim snovima nego svojoj zoni komfora.
*
„Promena je teška na početku, haotična u sredini i veličanstvena na kraju.” (Robin Šarma)
Leave a Reply