KAKO PREŽIVETI VREME USKRAĆENOSTI ZA KONTAKTE, ZAGRLJAJE, POLJUPCE…

KAKO PREŽIVETI VREME USKRAĆENOSTI ZA KONTAKTE, ZAGRLJAJE, POLJUPCE…

Često s klijentima i prijateljima razgovaram o problemima uzrokovanim izolacijom, strahovima i strepnjama u vezi sa neizvesnom budućnosti.

Danas su, na žalost, i ti retki susreti s prijateljima najčešće stereotipni, površni, svedeni na priču o aktuelnoj situaciji u zemlji, globalnim zbivanjima u vezi sa pandemijom, politici, prošlosti.

Samo se ponekad kroz razgovor prouvuče neki vic, šala, sadržaj neke dobre knjige, dok se putovanja, lepi koncerti, pozorišne predstave skoro i ne pominju.

Tišina često odzvanja u razgovorima.

Ljudi osećaju sve veći problem i sve manju sigurnost i spontanost da “ćaskaju”, vode laganu i opuštenu konverzaciju, da se šale i međusobno začikavaju. Kao mač iznad glave lebdi pitanje – šta će biti i kako ćemo dalje?

A upravo ovakva situacija pruža mogućnost da se vratimo sebi, svojim već odavno zanemarenim emocijama i da ih delimo s partnerom, porodicom, prijateljima.

Umesto informacija i događaja, možemo da razmenjujemo svoja osećanja, želje, vizije – svoju suštinu, što je veće od kosmosa, i da ponovo postanemo istinski biski i dostupni jedni drugima.

Zato pozovite svog dobrog prijatelja i pitajte ga kako je i šta radi, pažljivo i zainteresovano slušajte njegove reči, ton, pokušajte da odgonetnete neizgovorene emocije, skrivene, možda, čak i za njega, i ući ćete u čaroban svet kontakta i bliskosti, koji nam svima odavno nedostaje.

Recite mu koliko vam on znači, koliko vam znači to što vam se otvara, recite mu da će sve biti u redu, podržite ga, umirite, utešite, ohrabrite, pružite mu ono što mu je potrebno, zahvalite mu što vam je prijatelj i zagrlite ga, makar samo u mislima.

Suviše dugo već našu komunikaciju zasnivamo na opisivanju onoga što je oko nas – i zapostavljamo sebe i svoje biće, koje polako gubi hrabrost da se pojavi, a jedini put do sebe jeste razmena s drugim bićima.