Uloge

U životu imamo puno uloga: dete, roditelj, član porodice, partner, rođak, prijatelj, sused, a tu su i profesionalne, polne, rodne, nacionalne, partijske i druge uloge.

U nekim ulogama smo manje ili više ostvareni. U nekim težimo da se ostvarimo, u nekima poboljšamo, a u nekima se više ne nalazimo. Neke se teško realizuju jer smo “ranjeno” dete, imamo otuđeni ili loš odnos sa porodicom porekla, poteškoće u komunikaciji s partnerom, decom, disfunkcionalne relacije u privatnoj ili poslovnoj sferi, jer smo profesionalno ili materijalno neispunjeni, neuspešni u građenju i održavanju prijateljstava i socijalnim kontaktima uopšte, nailazimo na probleme u vezi sa polnim, rodnim, nacionalnim, političkim identitetom i sl.

Situacija se usložnjava kad u centar tih odnosa, uloga, identiteta, stavimo odnos koji imamo prema samom sebi i prema našoj iskonskoj potrebi za samorealizacijom.

Često zbog nemogućnosti da prihvatimo da smo neostvareni ili nedovoljno ostvareni u jednoj ili više uloga, nismo sposobni da se radujemo onome što je dobro i lepo u našem żivotu.

Težnja da te uloge ostvarimo mogu biti put podsticaja na rast i razvoj ili trnovita prepreka zbog koje ne uživamo u sadašnjosti, ne zadovoljavamo se onim što imamo, već tugujemo ili besnimo.

Svesnost i prihvatanje aktuelne situacije, uz zahvalnost za ono što imamo, paradoksalno może biti početak promene.

U kojim ulogama ste autentični, a u kojima “;glumite”; socijalno prihvatljive osobe? Kojih je više?

Uživate li u punoći življenja ili igrate sporednu ulogu u sopstvenom životu?